Značaj sistematskih pregleda
Promene stila života, rada i ishrane, dovode i do neminovnih promena u ljudskom organizmu koje se mogu manifestovati pojavom hroničnih nezaraznih oboljenja.
Ova oboljenja danas poprimaju epidemijske razmere, kako u svetu, tako i kod nas.
Svedoci smo da je sve veći broj osoba koje imaju prekomernu telesnu masu ili su gojazne, da je sve veći broj onih koji imaju poremećaj metabolizma (povišen nivo holesterola, triglicerida, šećera u krvi), povišeni krvni pritisak itd.
Osobe koje imaju povišene masnoće ili šećer u krvi, povišen krvni pritisak i sl., najčešće, ne osećaju nikakve simptome zbog ovih promena i zato se i ne javljaju svome izabranom lekaru. Međutim, svako odstupanje od normale, ukoliko traje dovoljno dugo, može dovesti do značajnih poremećaja zdravlja narušavanjem stanja i funkcije, prvenstveno, kardiovaskularnog sistema, ali i svih tkiva i organa koja trpe posledice usled promena na srcu i krvnim sudovima. Neretko, dešava nam se da neko koga poznajemo i ko se ne žali na svoje zdravstveno stanje – deluje “zdravo”, bude hospitalizovan “iz punog zdravlja”. Zapravo, ta osoba nema kliničku manifestaciju bolesti koja bi bila alarm zbog koga bi osoba otišla kod lekara. Ali činjenica je da je bolest prisutna.
Poznato je da prekomerna telesna masa predstavlja faktor rizika za neka oboljenja kao što su, na primer, karcinom dojke kod žena i karcinom debelog creva kod osoba oba pola, dok je povišeni krvni pritisak faktor rizika za moždani i/ili srčani udar, hronično oslabljenu funkciju bubrega itd.
S druge strane, u određenom životnom dobu, postoje indikacije i za skrining (rano otkrivanje) određenih oboljenja visoko specifičnim dijagnostičko-laboratorijskim procedurama. Kao primer, navodimo skrining na karcinom prostate kod muškaraca starosti preko 50.g. kao i bazičnu skrining mamografiju na karcinom dojke kod dama starijih od 40.g.
Ono što je, takođe, bitno istaći jeste i to da većina odstupanja od fizioloških, normalnih vrednosti koja se uoče kod osoba koje nemaju zdravstvenih tegoba tj., nemaju kliničku manifestaciju oboljenja (npr., ne osećaju zujanje u ušima, vrtoglavicu, glavobolju, suvoću u ustima i sl.), mogu se u potpunosti vratiti u normalu poštujući samo savete lekara. Ovo bi, prvenstveno, podrazumevalo promenu životnih navika (primer - uključiti pešačenje ili neku drugu fizičku aktivnost, ostaviti pušenje cigareta i sl.) i primenu higijensko-dijetetskog režima ishrane (primer – umanjiti unos mesa s visokim sadržajem masnoća, obustaviti konzumiranje alkoholnih pića itd.).
Medicinski kalendar
September, 2010- Pon
- Uto
- Sre
- Čet
- Pet
- Sub
- Ned
Vesti
-
Urađena je prva operacija na srcu Na današnji dan, 16.06.2010. u Beogradskom Kliničko bolničkom centru, urađena je prva operacija na srcu u privatnim uslovima u istoriji naše zemlje. U pitanju je zamena aortnog z... Detaljnije
-
16. Mar 2010
Prof. dr Afksendios Kalangos gost Beogradskog KBC-a Šef kardiohirurgije Univerzitetske bolnice u Ženevi, Prof. dr Afksendios Kalangos, u nedelju je bio gost Beogradskog KBC-a. Obilazeći kliniku i razgovarajući sa našim stručnjaci... Detaljnije
-
19. Apr 2010
Ugledni plastični hirurg iz Brazila u Beogradskom KBC-u Želeći da svojim budućim pacijentima pruži najbolju moguću medicinsku uslugu iz oblasti estetske hirurgije, privatni kliničko bolnički centar ,,Beogradski KBC“, angažovao je dr Velibo... Detaljnije
-
31. May 2010
TRUDNICE UBUDUĆE BEZ ČEKANJA NA PREGLED – NAPLATA TROŠKOVA PO SKRAĆENOJ PROCEDURI Kako navodi izvor “Blica”- trudnice će ubuduće moći po skraćenoj proceduri da naplate troškove pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama. Ovo važi u slučajevima kada ni... Detaljnije